недеља, 22. јул 2012.

Mаторе на коње, младе у печалбу


Хвала Богу ево нам нове владе. Само ми је некако дежави. Као да сам већ једанпут већ ово и видео и одживео. Некако ми копија слична оригиналу.   У овој земљи нико није сигуран ко је коме шта. Ко коме је мама, а ко коме тата. За неке се сумња да су из епрувете. Клонирани  неподношљиво личе на своје творце. Модулирају глас, намештају гримасу, подешавају фризуру. Самате тате, по сунцу одили, само што ми никако да докучимо ко је оригинал, а ко копија.

Измоли Слободан Милошевић Бога да га пусти на концерт Цеце Ражњатовић, скачка у ритму и пита момка до себе:
-          Како је сад у Србији?
-          Увек исто, тајкуни све богатији, народ све сиромашнији.
-          А ко је на власти?
-          Социјалисти и радикали.
-          А шта Американци кажу на то?
-          Шта кажу, они их и наместили, зар ти није јасно.
-          Ништа ми није јасно, зашто су онда мене сјебали кад сам и ја то хтео.

И стварно шта нам је фалило. Нисмо имали ништа, али смо гајили наду. А и сад, није све тако црно. Млади математичари и физичари жаре и пале по свету. Они освајају медаље, а земља Србија им се одужује. Лично их је примио новопечени дипломац и командант параде Гаргамел и Мудрици и осталим штрумпфовима пожелео много среће у белом свету.

Ето шта значи кад младе на време отерамо у свет. Тамо стекну радне навике и осећање одговорности. Поносни смо на њих, хвалимо се и још не сметају. Млади би само нешто да мењају. А коме је брате до промена. Таман смо навикли да купујемо бензин из канте, сад опет морамо на пумпу, таман нам је била довољна она једна телевизија на којој нам је било лепше него што нам је икад било, а види сад. Толики медији и сви рецитују исту деклемацију. Па свима је јасно да је стара ракија боља од младе, да стари сир има лепши укус и да старо злато више вреди. Имаће млади кад да мењају кад остаре.

Кад су млади у свету нама је у земљи лакше. На старима свет остаје јер лако је младима. За њих има кад. И шта им фали тамо. Решавају задатке, мудрују, пикају лопту, уче језик и још им и паре дају. Нашли се и снашли и не сметају овде провереним кадровима. А знају и неки евро да пошаљу. Нека их тамо док не остаре па кад сазре, оседе и оду у пензију нек се врате па нек мењају. Па мора да се зна ред.. И зато логика је јасна, маторе на коње, младе у печалбу.

Нема коментара:

Постави коментар