четвртак, 25. октобар 2012.

РУЖА ВЕТРОВА У КРВИ



Ко како хоће, он ти као тиква. Какве год воде дођу исплива на површину. Кад треба краул замахује снажно не штедећи друге, прсно је одавно научио, ни леђни стил му није мрзак. Сви временски услови му одговарају, и јануар, али је више волео јул. Сад се бави енигматиком. Шифре од шале решава што му је плус. Свашта зна и на све је спреман.  Важно му је само да остане у врху. И никад не трчи пред руду. Ако све буде добро придружиће се и махаће заставом, ако пак ствар кљукне, напашће. Оштро и бескрупулозно.. Њему је све једно ко је непријатељ и јесу ли лева десна или међускретања, важно је да је на правој страни. И да му је положај 

у заветрини. Јер посао не мирише. Нити га зна нити га је икад волео. Ко ради греши, он је као светац. Безгрешан.


И увек осећа откуд ветар дува. Где му је ветроказ, нико не зна, али певцу на његовом оџаку и поветарац и олуја бију у леђа. Неки сумњају да му је барометар у телу, ружа ветрова у крви. Он је као голуб превртач и што се њега тиче кад би и Кинези дошли, очи би му се саме од себе закосиле. He зна много, али је ово знање изучио. За њега је Макијавели само добар теоретичар. Он је човек од јуче, али је и за данас, вероватно ће бити и за сутра. Једноставно персона за све прилике и за сва времена.

Шампион је дневне кухиње који уме да приђе и подиђе. И филантроп који не воли кичмењаке. Што њему недостаје није ни за друге. Заљубљен је у људе свога кова. И својих назора (кад их има). И сам облик му је у складу са карактером. Аеродинамичан и љигав. Jош се човек и не опасуљи, он већ клизнуо коме треба и где треба. И ништа га не може изненадити. Кад воде долазе на коњу je, a и водостај му одговара. Како га год окренеш увек је на површини. He тоне, ваљда је шупаљ. (Из књиге Људи из моје вароши)

Нема коментара:

Постави коментар