МУРТА

Није му ни до сад било лоше, a он би да му је још боље. До јуче је био друг, данас је већ господин. Неки се још нису ни опасуљили, a он се већ престројио. Речник му је остао исти, са нагласком на народ и демократију, као да у историји и добро и лоше није чињено у име народа и демократије. Што се његовог личног поимања народа и демократије тиче, незамисливи су без њега на челу. Јер људи су људи, ко би им веровао. Око себе опсесивно види преваранте и лопове, јер сви су по мало сумњиви.

Ако правде има време је да сјаши Курта да би он зајашио. Сматра да је време да наплати своју превртљивост и недовршене школе. Постаје нест-рпљив, готово насумице пљуцка около. Кад би тре-бало да ћути, прича да га запазе, уместо да поставља питање, даје одговоре. Себи изгледа тако паметан и чуди се што остали то не примећују. Говори као да са моћницима пије кафу и први чита јутарње нови-не, како би их другима препричавао. Тајне се пред њим саме отварају, за њега је гласина чињеница, полуистина аргумент, лично мишљење истина.

Кад би имао карактер колико је некарактеран и памети колико је шупаљ, кад би само делић љубави према себи поделио другима и кад од сваког ангажовања не би очекивао корист, то не би био он. Њему одговарају само људи као што је он. Зато се и дружи. Тако Мурта и Курта збијају своје редове. Ако Мурта постане оно, онда he Курта ово. Ако Курта њему начини овако, онда ће Мурта њему за узврат онако. Рачуница чиста и јасна, љубав за љу-бав и шило за огњило.

A никад се не зна, иако се све зна. Долазе велике воде, a сомови у мутљаку најбоље лове. Ако буде по њему, биће као и до сада.